Све до XИX века путописци и хроничари бележили су апсолутну неписменост, не само народа него и доброг дела калуђера и попова широм Драгачева. Почеци писмености везани су за овчарско-кабларске манастире у којима су калуђери били и први учитељи. У околностима и приликама какве су биле у Турском ропству није се могло очекивати много у школовању.Тек 1830.год., посебним хатишерифом, дозвољено је јавно подизање школа, цркава и штампарија. Управо у то време отворена је прва школа у Негришорима.
По узору на некадашњу школу у Заблаћу у којој је и сам учио, Јанко Молер Михаиловић је у својој кући и о свом трошку отворио прву школу. Први учитељ био је Јанићије Поповић, парох тијањски.Нема података ни спискова о броју ученика.Деца су у школи писала на таблицама од црних камених плоча, писаљкама (легиштер), направљеним од истог камена.Рад у школи почињао је хорским читањем молитве, а онда се прелазило на буквар и азбуку.
У Месној школи деца су добијала само почетна знања: познавање слова, читање из буквара и часловца, писање речи и бројева и основе из катихизиса. даље школовање настављали су у Чачку и другим местима.Месна школа је имала огроман значај у просвећивању и ширењу и ширењу навика за описмењавањем на просторима Драгачева, а посебно подручја данашње ОШ "Милан Благојевић"
Нема поузданих података до када је ова школа радила, највероватније до краја 1838/39.школске године, када је њен учитељ Јанићије Поповић умро.Тих година се и прота Јанко Молер нашао пред финансијским проблемима, па није могао издржавати школу. Међутим од школе се није одустајало.
Требало је да прође више од 30 година, па да грађани Негришора и околних села покрену акцију отварања школе по други пут.На општинском збору 15.јула 1873.године у Негришорима сељаци су донели одлуку да отворе школу.Истовремено су одлучили да за школску зграду откупе или узму под кирију кућу браће Протића из Раздоља ( а то је иста она кућа Јанка Молера ). Општина се обавезала да издржава школу.Стојан Новаковић, министар црквених и просветних дела донео је 13.августа 1873.год. одлуку о отварању школе у Негришорима. Уз сарадњу суседних села, општина је набавила потребан инвентар, окречила просторије и довела закупљену зграду у функцију школе, а за првог учитеља Министарство је поставило Јована Протића, који је до тада радио у Прилипцу.
У неподељеној школи радило се пре и поподне, изузев четвртка.Према сачуваном распореду настава је трајала од 8 до 12 пре подне и од 2 до 4 поподне.Од предмета су се изучавали : српски језик, рачун, наука хришћанска, познавање света и домовине, историја и земљопис, словенски језик и појење, телесно вежбање, чување здравља, а на посебним часовима краснопис и цртање.Окружни школски одбор 1885.год. затворио је школу у Негришорима.
Крајем 1932.год. донета је одлука да се у Марковици гради нова школска зграда, Негришорци су одбили сарадњу. Они су на посебном збору одлучили да за своју децу у свом месту граде школу.Изабрали су грађански одбор и за две године изградили школу. На почетку 1934/35.год. у нову школску зграду, са две учионице, ходником и канцеларијом, уселила су се 92 ученика, а у школске станове новопостављени учитељи: Надежда Лелићанин и Марко Милетић.Од тада се настава одвијала непрекидно.
Решењем Народног одбора Среза Драгачевског од 2.јула 1953.год., заједно са школом у Ртарима и Дучаловићима, Основна школа у Негришорима припојена је Осмогодишњој школи у Марковици.
У периоду од 2006-2009.год.захваљујући средствима школе и МЗ извршена је адаптација 2 учионице,ходника и наставничке просторије, препокривена је школа, урађени олуци и фасада.
Са жаљењем констатујемо да 1.септембра 2009.год. ИО у Негришорима престаје са радом јер немамо ниједног ученика уписаног за школску 2009/2010.годину.

Школа у Крстацу почела је са радом 1939. године. У једној учионици учила су сва четири разреда, а међу ученицима из Крстаца налазила су се и деца из Лисица. Настава је била целодневна. Школске 1939/40. године школу је похађао 21 првак ( осамнаест  дечака и 3 девојчице), 12 другака (девет дечака и три девојчице), 8 трећака (пет дечака и три девојчице) и 7 четвртака ( сви дечаци), укупно њих 47 ( тридесет осам  дечака и  девет  девојчица).

Број ученика у последњих неколико година се смањивао. У школи су била по два одељења, комбинација све до школске 2013/14. године када школа постаје неподељена. Од наредне школске године школа поново постаје комбинација по два одељења и то наредних пет година.

Од школске 2019/20. године, школа у Крстацу постаје неподељена. Ово издвојено одељење похађа шест ученика, један првак, два другака, два трећака и један четвртак. И наредне школске 2020/21. године у школи има шест ученика, један првак, један другак, два трећака и два четвртака. Учитељ у Крстацу је Душица Јаћимовић.

У издвојеном одељењу у Пухову 2001.године захваљујући Влади Немачке, хуманитарној организацији АСБ и Српском патриотском савезу уложено је око 70 хиљада марака у реконструкцију и адаптацију школе. Месна заједница је 2009. год. из самодоприноса издвојила средства за изградњу најнужнијих пратећих објеката : санитарних чворова и водовода, адаптација помоћних просторија , ограђено је школско двориште , адаптирана је сала за физичко васпитање , урађени су спортски терени , обновљена фасада школе.

Школа има две класичне учионице и трпезарију са кухињом.Од наставних средстава поседује : касетофон, металофон, рачунаљку, геометријска тела, слике за говорне вежбе рачунар, прикључак за АДСЛ.

Основна школа у Марковици почела је са радом 10. децембра 1893. године.За школске потребе оспособљена је једна учионица у бившој механи Глиша Гавриловића коју је откупила општинска управа. За првог учитеља министар просвете је поставио Љубомира Смиљанића.Први ученици који су се уписали долазили су из Тијања, Лисица, Лучана, Дучаловића и Марковице. Те године у Уписницу је унето 57 ученика од 1. до 4. разреда. Већ следеће године, због великог броја ђака, оспособљена је још једна учионица и примљен још један учитељ.
Нова зграда школе почела је да се гради 1933.године, а средства за изградњу прикупљена су углавном од приреза грађана.Поред њих изградњу су помогли: Банска управа, краљ Александар Карађорђевић, Министар просвете и Стеван Вучковић, некадашњи учитељ ове школе.
Поред зграде школе са четири учионице, планирано је да се изграде још два учитељска стана, трпезарија, канцеларија и соба за послужитеља.Тек 1947. године сви радови су окончани.
Доношењем Закона о обавезном осмогодишњем школовању 1950. године у Марковици је проглашена осмогодишња школа под именом“Реља Ковачевић“.

Број ученика је растао па су потребе за већим простором резултирале доградњом школске зграде у површини од 200м2 и две стамбене зграде за потребе просветних радника. Нагло смањење броја ученика у старијим разредима довело је у питање нормално извођење наставе, па су запослени на референдуму одржаном 29. априла 1987. године донели одлуку о интеграцији са О Ш „Милан Благојевић“ у Лучанима. Од 1988. године ова школа ради као издвојено одељење Основне школе „Милан Благојевић“ у Лучанима.