23.6.2022. Пољска, пети дан мобилности ^{Истакнут}

Затим смо уз пратњу водича отишли до приморског места Колобжега, на обали Балтичког мора. Колега који предаје енглески, Мариуш, нам је пружио преводилачку подршку, уз пуно хумора, тако да су приче на локалитетима које смо обишли постале много забавније. Рецимо, иза зграде од црвене цигле постоји место које је у древна времена служило као губилиште. Погубљења је обављао крвник коме је то био добро плаћен посао, али он није смео да живи у граду већ изван зидина, и смео је да се ожени само ћерком другог крвника. На том месту је чак погубљен и бивши градоначелник када је пао у немилост, лобања му је по предању узидана у зид, а онда је настало веровање да ко дотакне то место у зиду, треба да пожели жељу која ће се остварити.

Након тога смо прошли поред споменика новијег датума, насталог 2000. године који представља тежњу повезивања немачког и пољског народа. Стигли смо до катедрале у којој се налази огромни свећњак, који је преживео бомбардовање у другом светском рату, а чији су делови сачувани тако што су закопани у околним селима и у зидовима катедрале, па су их након рестаурације неки мајстори пронашли и хтели истопити, али су их ипак откупљени и свећњак је поново састављен.

Онда смо посетили војни музеј, где смо могли видети експонате од оружја из средњег века, до митраљеза и топова  из другог светског рата. Ту је била и Енигма, машина за шифровање порука у рату, чији су код решила три Пољака. Део у музеју је посвећен и церемонији Венчања са морем, које симболизује враћање Балтика Пољској, а та церемонија је изведена са војницима у Колобжегу 18.3.1945.

После ручка, када смо пробали Боршч, чорбу од цвекле и кромпира, отишли смо до видиковца на молу и уживали у погледу на Балтичко море, а онда смо посетили светионик, попели се унутрашњим степеништем до врха одакле пуца поглед на луку, град и море. У сутерену светионика је музеј полудрагог камења свих боја, окамењених шкољки и метеорита. За нас је онда организована получасовна вожња бродом, па смо уживали у Колобжегу и са те стране попут многих немачких туриста који сваке године преплављују град.

Стигли смо да свратимо и до Мекдоналдса, а онда смо се вратили у Лобез, где је било баш емотивно, пошто се доста деце расплакало на растанку.

Пошто се DTS пројекат заснива на упознавању различитих култура, у повратку, у дану предвиђеном за пут кући, у Берлину смо организовали посету неколико знаменитости. Деца су видела Берлински зид (музеј на отвореном East Side Gallery), Брандербуршку капију и зграду Рајхстага. То је било као шлаг на торти нашег путовања.